Nema nazad!

nešto o štrajku

Poštovani svi,
đaci trpe, ali ne zbog štrajka prosvete. Đaci trpe zbog najviše zbog svega što smo mi matori učinili da srozamo važnost obrazovanja (kao i standard učitelja! i njihovu motivaciju i autoritet)....Svi znamo ko su najslavnije ličnosti u Srbiji, to nisu intelektualci, nisu ljudi od duha i nauke...naprotiv. Podlegli smo potrošačkom mentalitetu, važno nam je samo ono što se novcem može kupiti...a prave vrednosti se nikada nisu kupovale! Sa njima se ne trguje. I svi smo krivi - mnogi zato što nisu ništa učinili.
Nema nazad. Štrajk mora da uspe. Nema izgovora da posao koji je suštinski važan bude tako malo plaćen! Neka daju ostavke svi ministri, svi do jednog. Sramota šta se dešava, na naše oči. Sramota kakve su razlike nastale u poslesocijalističkom društvu. Cela politička garnitura je neadekvatna, insuficijentna i infantilna. To je moj zaključak.
Mi smo zemlja bez budućnosti....sa sve manje beba, sa sve manje omladine, a i to što uspemo da rodimo i odgojimo gleda da se što pre iseli. Ostajemo zemlja staraca.Zna se da je omladina uvek donosila promene, a sada ni omladine nema.
Najvažnija lekcija koju možete dati deci, dragi profesori dešava se upravo sada - Lekcija iz ljudskog dostojanstva. Ne pristajte na uslove koji ga unižavaju! Ne pristajte više na nipodoštavanje. Kakva smo mi zemlja kada nam nije bitno vaspitanje i obrazovanje sopstvenih potomaka?
Štrajk i dalje! Nema nazad.

source- http://www.pressonline.rs/info/drustvo/343162/verbic-poostriti-odnos-prema-svima-u-strajku.html

МИРЈАНА БОБИЋ-МОЈСИЛОВИЋ: Промискуитетан, пијан, тетовиран, избушен и глуп као ноћ

Невероватно је колико неопажено, и скоро без икакве реакције пролазе концепти „модерности“ који се кроз разне стереотипе о младима протурају као нови пожељни модели понашања.
Изгледа да је много тога овде отишло дођавола. Друштво које је изгубило моралне вредности, суочено је са лошим вестима. Језиве трагедије младих људи, алкохол, суманута вожња, насиље на спортским догађајима, насиље на улицама, малолетни криминалци који злостављају и пљачкају старце, то је, речју, страшни биланс протекле две недеље.
Са друге стране, медији се готово утркују у промоцији бесмисла – порнографија насиља, материјалне облапорности и стварне порнографије (на друштвеним мрежама све врви од голих задњица и груди) само доприноси лудилу које овде уздрмава све друштвене сегменте. Иако често актери, млади људи су заправо жртве.
Невероватно је колико неопажено, и скоро без икакве реакције пролазе концепти „модерности“ који се кроз разне стереотипе о младима протурају као нови пожељни модели понашања. Једна компанија, на пример, у својој рекламној акцији ових дана позива младе људе да фотографишу своје тетоваже и своје пирсинге, а „најбољи“ (најлуђи?) ће као награду добити компјутерске игрице, мобилни телефон или неку сличну модерну и престижну играчку.
Нема збора да је ова акција усмерена ка клинцима, а ономе ко заиста жели да види порука је јасна: у једном олаком, привидно опуштеном тону, деци се сугерише да је веома шармантно ако су тетовирани или избушени. Нормалном човеку се од овога диже коса на глави – није тешко претпоставити да ће нека деца потрчати да се тетовирају или буше образе, да би добила компјутер на поклон.

О аутору

Мира Бобић-Мојсиловоћ завршила Факултет политичких наука, одсек новинарство.
Објавила безбројну поворку текстова у многим водећим овдашњим новинама.
Радила и сада ради много и на телевизији, ауторске толк-шоу емисије.
Објавила до сада осам књига: пет романа, две књиге драма, једну збирку кратких прича. монодраме.

Уопште ме не би чудило да ускоро покрену акцију поклањања дигиталних фотоапарата за конкурс за тинејџерке за најбољи селфи сопствене задњице. Скривена порука гласи – буди мајмун и ради шта ти се каже, а за узврат ћеш добити награду. У чему је ту изузетност, осим у психологији стада – најбоље овце, најбоље пролазе?
До душе, то је само тренд који стиже из епицентра Великог Брата, у коме је порнографија и средство и циљ: идол младих је тетовирана и беспризорна Мајли Сајрус која, исплаженог језика, буквално јаше огромни пенис на својим наступима. Концепт беспризорности и као „политичко средство“ је и покрет ФЕМЕН, чије чланице, голе, врше нужду по сликама политичких противника у источној Европи, и за то су громогласно подржане од глобалистичких медија као „права ствар“ и борци за демократију.
Огавно постаје нормално, а порнографски дискурс у савременој култури не види само онај ко је слеп. Па ипак, занимљиво је како овде нико није реаговао на покушај „суптилног“ преобликовања младих, по стандардима који стижу са глобалних мрежа. Скандалозан пример може се видети у једној овдашњој реклами у којој неколико лепих и младих девојака врши малу нужду над писоарима у мушком тоалету. И, како један младић мери свој пенис.
И како неколико девојака у доњем вешу јуре једног гологузог дечка, вероватно на екскурзији. И како један младић мастурбира. И како су на некој пијаној журци једног дечка лепљивим тракама залепили за плафон. И како је све то, оно што мора да се уради пре тридесете године. И како то значи да си урадио нешто о чему ће сви причати.
Осим што нико нормалан не жели да види било кога на клозетској шољи, ни у животу ни на телевизији, ради се о много перфиднијој ствари. Шта девојке смакнутих гаћа траже над писоарима у мушком ве-цеу? И зашто треба да се уради нешто о чему ће сви причати?
Прича о девојкама у мушком ве-цеу, заслужује посебан есеј (и у складу је са актуелним и врло моћним покретом укидања разлике међу половима), али ништа није случајно. Ово је само део глобалног покрета који учи генерације које стижу – не да је важно до тридесете научити бар један страни језик, завршити неку школу, бити најбољи у некој вештини, у спорту, него да живот нема смисла ако ниси промискуитетан, пијан, тетовиран, избушен и глуп као ноћ.
То је живот који се рекламира.
А у ствари, једино што сваки млади човек мора да уради пре тридесете године је – да укапира шта му раде медији.
(Вечерње новости)

School in cloud/ skola u oblaku

Kako odagnati crne misli: Genijalna metoda!

By Atma on 11. listopada 2014. Psihologija

Kad god vas obuzmu crne misli, negativnost, malodušnost i tjeskoba, odagnajte ih za par sekundi – koristeći ovu jednostavnu i efikasnu tehniku ruskog psihologa V.Ljermontova. Naravno, osjećaji pa tako i oni negativni, ukazuju na neki problem koji trebamo razriješiti, a ne potiskivati.
Imate 2 izbora: uhvatiti se “posla” i problem rješavati  – ili samo očajavati. No, kad nam je teško i ne vidimo brzi izlaz, treba nam nešto da nas izdigne iznad tih misli…

Tehnika V. Ljermontova protiv crnih misli

Tehnika je toliko jednostavna, a iznenadit će vas koliko je učinkovita!
Evo što trebate napraviti istog momenta čim vas obuzmu negativne misli…

Postavite u sebi slijedeća tri pitanja tim mislima:

1. Tko si ti?
2. Što hoćeš od mene?
3. Tko te je poslao?
Na ovaj način svoje loše misli tretirate kao negativnu energiju koja vam je nametnuta izvana, ne poistovjećujete se s njima, ne dopuštate im da prijeđu u fazu osjećanja ili generalnog raspoloženja – tako one odmah gube na snazi, slabe i nestaju!
Autor tehnike savjetuje da ova tri pitanja stalno imamo na umu i da njima neutraliziramo svaku crnu misao, čim se pojavi.
I tako, kad god se u duši osjećate loše – ne prepuštajte se očajavanju, nego primijenite tehniku postavljanja ova 3 pitanja.
Možete se još dodatno upitati:

• Kome je potrebna moja bol?
• Kome je potreban moj strah?
• Tko se hrani mojom patnjom i osjećajem tjeskobe i beznađa?

Ovakav tretman crnih misli donijet će vam veliko olakšanje koje vam u tim trenucima uistinu jedino i treba!
Probajte ovu jednostavnu i super-efikasnu metodu sljedeći put – i sami se uvjerite.

source- http://atma.hr/evo-kako-za-par-sekundi-odagnati-crne-misli-genijalna-metoda-v-ljermontova/

Besmisleni aspekti obrazovanja

Posted date: September 03, 2014 

Obrazovanje kakvo imamo danas protivno je djeci i neprestano se sustavno uništava sve ono što je najljepše u djeci: razigranost, biti ovdje i sada, čuđenje svijetu i nepatvoreni smiješak. Da li jednu od tih karakteristika poučava današnje obrazovanje? Da li obrazovanje razvija u djeci sposobnost da zaista uče nešto s čime u budućnosti mogu raditi? Skup gluposti u kojoj su djeca ok ako ponavljaju hrpu besmislica i onda ih imamo snage još osuđivati zato jer nisu ponavljali besmislice o svijetu koji nije takav.

Često kada sam radio kao profesor upravo su me najviše interesirala djeca koju su osuđivali da ne uče i da su ljenivci, pa pošto je filozofija sama po sebi slobodna u pristupu, u toj djeci se mogla otkriti kreativnost i ono najljepše individualnost. Nisu dozvoljavali da ih sustav slomi, ali ovo je tabu koji se ne smije izgovoriti u zbornici, pa imamo ovaj sustav u kojem svi prešućuju da učimo djecu hrpu gluposti.

To je prešutna istina o kojoj svi šute, u kojoj djeca znaju da ih lažemo, zato su nasilna jer ne dozvoljavaju da im se uništi ono  čemu se najviše raduju, a to je život. Mi se tome ne radujemo jer smo ispraani, odnosno radujemo se kako bismo nakon svojeg potiskivanja kupili sebi smeće i onda obrazovanjem djecu učimo kako je to ok kupovati smeće i da je kupovina nešto u čemu trebaju uživati, a da je traženje sebe nešto što je loše i zato dolazi do tolikih bolesti na Zapadu, odnosno moderne bolesti od kojih ljudi danas boluju dolaze upravo jer smo obrazovanjem i osudama samoga sebe kroz obrazovanje počeli SEBE MRZITI.

Zato kada ljudi uđu u meditaciju, bježe glavom bez obzira jer su im tisuću puta usadili da će biti kažnjeni od društva ako budu djeca, kreativni i razigrani i ako se budu čudili svijetu i postali sretni i to sve besplatno. To ne smijete, jer sretni možete biti ako kupujete, dakle, današnje depresije postoje jer smo odgajani još za vrijeme obrazovanja, potiskivali smo se toliko godina i usadili su nam tu glupu misao po kojoj se svi prešutno kao u zbornici ponašaju. Da, nesretni smo jer nemamo novaca, a Freud koji je bio materijalista je rekao: ”To ljudi govore jer su emocionalno prazni, tj., potisnuti i vjeruju da nas emocije i smijeh ne mogu učiniti sretnim.” Znanost se diči da je otvorena prema istraživanju, ali i to sam osjetio na svojoj koži, odnosno kako se uzdignuo stožer čuvara sustava koji su se pobunili protiv takvih ideja i prozvali autore koji su tvrdili da se i znanstveno može dokazati kako je poniranje u dušu, poput meditacije, nešto što u 55 posto slučajeva smanjuje odlazak kod doktora, a 87 posto smanjuje kardiovaskularne bolesti. Jedna američka srednja škola koja primjenjuje među učenicima meditaciju imaju nula posto nasilja i pobjeđuju na svim takmičenjima. Kakvo je to obrazovanje u kojem se uče pojmovi napamet, a znanjem proglašavamo reproduciranje naštrebanih pojmova?

Od malih nogu učimo kako da osuđujemo sebe, kako da strahom odgovaramo na način da je čovjek čovjeku vuk, jer mržnja proizvodi borbu, želju za moći, a ne prihvaćanje čovjeka. Učiti djecu kako voljeti kako spoznavati sebe, učiti o tim alatima koji onda ne mogu izazvati natjecanje i okrupnjivanje kapitala tj. straha i nesigurnosti u sebe, jedini je put obrazovanja jer život na sadašnjim temeljima može izazvati još više patnje tj., ratova. To je u konačnici put koji nam nalaže psiha kroz proces zrenja od mandale i ostalih simbola koji se javljaju u snovima i pokazuju da nam unutrašnjost nameće taj pu,t do vanjskih događaja koji nam govori da svaka ideologija pa tako i liberalni kapitalizam će završiti katastrofom. Učiti djecu ideologiji koje propagira današnje obrazovanje, tj. to je vjera u svemoć materije, pogubno  je te nas je dovelo do zida pred kojima sada stojimo. Svjesni smo da je ideologija naučenog propala ali bojimo se sada priznati da sve što smo naučili zapravo su samo vještine nipošto i znanje koje dolazi tek spoznajom unutarnjeg puta zrenja a onda i ostvarivanje ljubavi za kojom tako čeznemo.

- Nikola Žuvela
source- http://alternativainformacije.com/2014/09/03/besmisleni-aspekti-obrazovanja/

decu treba učiti...

Ovo su nam govorili kad smo bili djeca… a nama je trebalo da čujemo drugo

By Admin • Siječanj 28, 2014

Ono što su nam govorili kad smo bili djeca:

budi miran, idi, polako, požuri, nemoj to dirati, pazi, sve pojedi, operi zube, pazi da se ne zaprljaš, zaprljao si se, šuti, govori kad ti kažem, moli za oproštenje, pozdravi, dođi ovamo, ne motaj se okolo, idi se igrati, ne smetaj, nemoj trčati, nemoj se znojiti, pazi da ne padneš, jesam li ti rekao da ćeš pasti, pravo ti budi, nikad ne paziš, ne znaš ti to, još si premalen, daj, ja ću, zaposlen sam, snađi se sam, pokrij se, nemoj biti na suncu, izađi na sunce, punim ustima se ne govori…

Ono što smo željeli čuti kad smo bili djeca:

volim te, lijep si, drago mi je da te imam, razgovarajmo malo o tebi, nađimo malo vremena za sebe, kako se osjećaš, tužan si, bojiš se, zašto ti se ne da, sladak si, mekan si i savitljiv, nježan si, ispričaj mi što si pronašao, ti si sretan, sviđa mi se kako se smiješ, možeš plakati ako hoćeš, nisi baš zadovoljan, što te muči, tko te je naljutio, možeš mi reći sve što želiš, imam povjerenja u tebe, sviđaš mi se, sviđam li se ja tebi, kad ti se ne sviđam, što ti misliš o tome, drago mi je biti s tobom, želim ti nešto reći, slušam te, kad se osjećaš najnesretnijim, sviđaš mi se takav kakav jesi, dobro da smo zajedno, reci mi ako sam pogriješio…

Izvor: savjetnikuspjeha.com

 

source:http://alternativainformacije.com/2014/01/28/ovo-su-nam-govorili-kad-smo-bili-djeca-a-nama-je-trebalo-da-cujemo-drugo/