Draga deco,dragi roditelji, deke i bake,
dragu prosvetni radnici....
omanuli smo.
U moje doba ili ono čuveno "kada sam ja bila dete" bilo je bitno (itekako!) da si odličan đak. Učili smo ne radi ocena, već zato što nas je nešto zanimalo. Želeli smo da saznajemo. Da znamo o svemu i svačemu. Kakve životinje postoje, kako radi atom, od čega se sastoji neko ili nešto...i tako dalje. Pri tome nismo bili izrugivani (kao što su današnji štreberi), već smo pohvaljivani i uzimani za uzor.
Viktorijansko obrazovanje uspešno je stvaralao mlade obrazovane ljude sa jednoobraznim mozgovima, nadasve korisne državi, društvu...a sami sebi? E, to ostaje otvoreno pitanje.
Kao što smo videli godinama kasnije, sve to vredno učenje i skupljanje informacija služilo je...pa čemu? Kakav je kvalitete života onih odličnih đaka koji su znali samo za knjigu? Šta mislite, rade li, gde rade, i mogu li da žive od svog rada?
Ili su "bolje prošli" oni koji su bili snalažljiviji, na neki drugi način....?
Nesumnjivo da je to sigurno razvilo dve veštine: učenje i reprodukciju zapamćenog.
Možda je vreme da priznamo da je takav sistem uveliko uskratio neke druge veštine kao što su: kreativnost, inovativnost, samopoštovanje.
Niko vas u školi nije učio kako da razvijate svoju kreativnost.
Niti kako da razmišljate, da ne upadate u zamku negativnog programiranja i očekivanja.
Kako briga ne znači ljubav, već strah. I kako postoje samo dva isključiva stanja u kome možete biti: ljubav ili strah.
Kako je život čudo koje nam se ponavlja iz dana u dan, i kako treba duboko i potpuno da budemo zahvalni na tom daru...Vasioni, Tvorcu ili kome god hoćete...Kako je planeta Zemlja poput majke prema nama - malim nezgodnim parazitima koji nastanjuju njenu kožu...
Kako da budete srećni. Kako da negujete mir u sebi. Kako da čujete tišinu. Kako da slušate sebe! Kako da verujete u sebe. I možda najvažnije od svega: kako da volite sebe!
A tek, moja omiljena tema: SPOZNAJA.
Spoznaja nema ama baš nikakve veze sa overload-om informacijama koji pravimo neprekidno. Ni sa brojem pročitanih knjiga. Ni sa titulama.
Ali ima mnogo, mnogo veze sa iskrenošću. Ah.
Lično mislim da će do kraja ovog 21.veka, nestati škola. Da će svako učiti ono što ga zanima, i da će se u životu baviti time što ga zanima. Da će postojati posebni učitelji koji će prenositi svoja umeća - to sam sigurna. A da neće više biti ovog prevaziđenog uniformnog obrazovanja, i to sam sigurna. S druge strane, biće potpuno otvoren protok informacija i znanja - internet će biti javno dobro.
Odnosno, razvićemo network kome neće trebati internet...on već postoji. Malo ćemo samo još podesiti postojeće veštine, i eto bežičnog interneta...svima. Samo, za ovo je potrebna određena svest (kvalitet) određene grupe (kvantitet) ljudi na ovoja maloj šašavoj planeti.
To znači da su ovčice konačno došle do jezera i ogledale se - i gle čuda...uopšte nisu ovčice!!!
Dragi svi gore navedeni,
do sada smo omanjivali. Nismo stavili akcenat na preuzimanju odgovonosti za svoje postupke...bar nisam ja, priznajem. Nismo razvijali samosvest, spoznaju, ljubav.
Tu smo gde smo- i valjda smo toga radi i ovde. Pa eto. Krećemo od OVDE, upravo SADA!
dragu prosvetni radnici....
omanuli smo.
U moje doba ili ono čuveno "kada sam ja bila dete" bilo je bitno (itekako!) da si odličan đak. Učili smo ne radi ocena, već zato što nas je nešto zanimalo. Želeli smo da saznajemo. Da znamo o svemu i svačemu. Kakve životinje postoje, kako radi atom, od čega se sastoji neko ili nešto...i tako dalje. Pri tome nismo bili izrugivani (kao što su današnji štreberi), već smo pohvaljivani i uzimani za uzor.
Viktorijansko obrazovanje uspešno je stvaralao mlade obrazovane ljude sa jednoobraznim mozgovima, nadasve korisne državi, društvu...a sami sebi? E, to ostaje otvoreno pitanje.
Kao što smo videli godinama kasnije, sve to vredno učenje i skupljanje informacija služilo je...pa čemu? Kakav je kvalitete života onih odličnih đaka koji su znali samo za knjigu? Šta mislite, rade li, gde rade, i mogu li da žive od svog rada?
Ili su "bolje prošli" oni koji su bili snalažljiviji, na neki drugi način....?
Nesumnjivo da je to sigurno razvilo dve veštine: učenje i reprodukciju zapamćenog.
Možda je vreme da priznamo da je takav sistem uveliko uskratio neke druge veštine kao što su: kreativnost, inovativnost, samopoštovanje.
Niko vas u školi nije učio kako da razvijate svoju kreativnost.
Niti kako da razmišljate, da ne upadate u zamku negativnog programiranja i očekivanja.
Kako briga ne znači ljubav, već strah. I kako postoje samo dva isključiva stanja u kome možete biti: ljubav ili strah.
Kako je život čudo koje nam se ponavlja iz dana u dan, i kako treba duboko i potpuno da budemo zahvalni na tom daru...Vasioni, Tvorcu ili kome god hoćete...Kako je planeta Zemlja poput majke prema nama - malim nezgodnim parazitima koji nastanjuju njenu kožu...
Kako da budete srećni. Kako da negujete mir u sebi. Kako da čujete tišinu. Kako da slušate sebe! Kako da verujete u sebe. I možda najvažnije od svega: kako da volite sebe!
A tek, moja omiljena tema: SPOZNAJA.
Spoznaja nema ama baš nikakve veze sa overload-om informacijama koji pravimo neprekidno. Ni sa brojem pročitanih knjiga. Ni sa titulama.
Ali ima mnogo, mnogo veze sa iskrenošću. Ah.
Lično mislim da će do kraja ovog 21.veka, nestati škola. Da će svako učiti ono što ga zanima, i da će se u životu baviti time što ga zanima. Da će postojati posebni učitelji koji će prenositi svoja umeća - to sam sigurna. A da neće više biti ovog prevaziđenog uniformnog obrazovanja, i to sam sigurna. S druge strane, biće potpuno otvoren protok informacija i znanja - internet će biti javno dobro.
Odnosno, razvićemo network kome neće trebati internet...on već postoji. Malo ćemo samo još podesiti postojeće veštine, i eto bežičnog interneta...svima. Samo, za ovo je potrebna određena svest (kvalitet) određene grupe (kvantitet) ljudi na ovoja maloj šašavoj planeti.
To znači da su ovčice konačno došle do jezera i ogledale se - i gle čuda...uopšte nisu ovčice!!!
Dragi svi gore navedeni,
do sada smo omanjivali. Nismo stavili akcenat na preuzimanju odgovonosti za svoje postupke...bar nisam ja, priznajem. Nismo razvijali samosvest, spoznaju, ljubav.
Tu smo gde smo- i valjda smo toga radi i ovde. Pa eto. Krećemo od OVDE, upravo SADA!
Нема коментара:
Постави коментар